Kad mi neko kaže ` Ti se bavis meditacijom i Reikijem ti ne bi trebalo tako da - reaguješ, razmisljaš, govoriš...` Jeste, ultimativno ne bi, ali do tog ultimativnog ima da gulim.
Valjda što živimo u vremenu konzumerizma, sve je brzo, sve daj daj, instant kafa, instant supa, instant pire, instant veza, instant prijateljstva. Pa se držimo za glavu što nam nije dobro, jes pire za minut, al nije prošao pored krompira. Ali to je neka druga tema.
Ljudi meditiraju po 10 godina pa ništa. Neki se osveste i prosvetle posle dva meseca.
Svako ima svoj put na koji nosi svoje đubre za koje treba da nađe svoj način kako da ga počisti.
To sto sam se inicirala u Reiki ne znači da sam postala instant svetac i bezgrešno čedo. To znači da sam krenula na put osvešćivanja i popravljanja sebe. I tako je svima, čime god da se bave.
Ali, ne lezi vraže, teško je to priznati danas izgleda. Kada je i duhovnost postala moda, kao da se utrkujemo ko je blizi Bogu, ko bolje komunicira sa Vaseljenom, čija tehnika brze čisti i dovodi do balansa.
I tako od svog tog balansa gledam ljude kako padaju na sitnice, kako se spotiču o sopstveni ego. Slušam ih kako pričaju, i o puni su znanja, ali isto tako vidim kako im se ništa od tog znanja nije spustilo do duše.
Ono sto jesi, a ono sto bi želeo da budeš i svi stepenici i nijanse između. Džaba sve te tehnike, džaba i ponašanje i to možemo da naučimo. Zabranili ljudi sebi da budu ljuti, da psuju, da budu neraspoloženi bez razloga, da imaju žutu minutu i da im nisu sve ovce na broju. Izvežbali osmehe, ukočile im se vilice. Izvežbali i zagrljaje, pa kada ih stisneš malo duže nego što su planirali, hvata ih panika. Grli se drveće, a ne zna se koje drveće daje, a koje oduzima energiju. Citiraju se Vede, a sa podsmehom gleda onaj koji ne zna. Pa de ste pošli, dragi moji?
Evo ja priznajem, uzela sam Reiki da bih pomogla drugima, ali u isto vreme umem da budem sebično govedo. Pišem da bih zabavila i opet možda pomogla nekome, ali u isto vreme brojim lajkove. Ima dana kada BAŠ ne volim ljude. Ima dana kada odustanem od života, ima dana kada se svađam i ako je jedan od principa Reikija - Danas se ne ljutim. Ima dana kada sam histerična žena, ima dana kada mi više treba vino nego joga. I zamisli, to je SASVIM U REDU. Nisi licimer ako izvrištiš partiju,a juče si kupio kristal za smirenje. Licimer si ako se pravis da `loše` emocije u tebi više ne postoje. Ljud si, prestaćeš da osecaš negativne emocije kada umreš.
Pričam malopre sa drugarom, kaze razmišlja šta bi se desilo u njemu kada bi otišao u neku šumu, u potpunu izolaciju. Reko, dragi moj, ništa. Ništa što ne dozvoliš. Sve svoje sa sobom nosis i gde god da si ako ne dozvoliž da stvari uđu u tebe ili izađu napolje, ostaćeš isti. Nema te šume, nema te tehnike, nema tog hrama. Možeš biti svetac u sred kafane dok pijes 10ti pelinkovac, jer svetost nije u delu, nego u svetlosti koja je u tebi, delo dolazi posle. Ona se navežbati ne može, niti prečicom do nje da se dođe. Nema blagoslova ni molitve koja će te oprati, dok god se ne zagledaš u sopstvena govna i kreneš da kopaš po njima. Jeste, smrdi, mož misliti. Hoceš da se čistiš, a nećeš da smrdi i još to prodaješ drugima kao put ka isceljenju.
Drage kolege (ovde pOzivam razne iscelitelje, koučeve, radioničare i one koji to žele da budu), spustite se na zemlju, ogolite svetu i svoju drugu stranu, prestanite da se pravite da je sve magično savršeno, ljudi kojima (navodno) želite da pomognete neće uspeti da dostignu taj nivo na način koji im prodajete, jer to tako prosto ne može. Hvala! <3
Valjda što živimo u vremenu konzumerizma, sve je brzo, sve daj daj, instant kafa, instant supa, instant pire, instant veza, instant prijateljstva. Pa se držimo za glavu što nam nije dobro, jes pire za minut, al nije prošao pored krompira. Ali to je neka druga tema.
Ljudi meditiraju po 10 godina pa ništa. Neki se osveste i prosvetle posle dva meseca.
Svako ima svoj put na koji nosi svoje đubre za koje treba da nađe svoj način kako da ga počisti.
To sto sam se inicirala u Reiki ne znači da sam postala instant svetac i bezgrešno čedo. To znači da sam krenula na put osvešćivanja i popravljanja sebe. I tako je svima, čime god da se bave.
Ali, ne lezi vraže, teško je to priznati danas izgleda. Kada je i duhovnost postala moda, kao da se utrkujemo ko je blizi Bogu, ko bolje komunicira sa Vaseljenom, čija tehnika brze čisti i dovodi do balansa.
I tako od svog tog balansa gledam ljude kako padaju na sitnice, kako se spotiču o sopstveni ego. Slušam ih kako pričaju, i o puni su znanja, ali isto tako vidim kako im se ništa od tog znanja nije spustilo do duše.
Ono sto jesi, a ono sto bi želeo da budeš i svi stepenici i nijanse između. Džaba sve te tehnike, džaba i ponašanje i to možemo da naučimo. Zabranili ljudi sebi da budu ljuti, da psuju, da budu neraspoloženi bez razloga, da imaju žutu minutu i da im nisu sve ovce na broju. Izvežbali osmehe, ukočile im se vilice. Izvežbali i zagrljaje, pa kada ih stisneš malo duže nego što su planirali, hvata ih panika. Grli se drveće, a ne zna se koje drveće daje, a koje oduzima energiju. Citiraju se Vede, a sa podsmehom gleda onaj koji ne zna. Pa de ste pošli, dragi moji?
Evo ja priznajem, uzela sam Reiki da bih pomogla drugima, ali u isto vreme umem da budem sebično govedo. Pišem da bih zabavila i opet možda pomogla nekome, ali u isto vreme brojim lajkove. Ima dana kada BAŠ ne volim ljude. Ima dana kada odustanem od života, ima dana kada se svađam i ako je jedan od principa Reikija - Danas se ne ljutim. Ima dana kada sam histerična žena, ima dana kada mi više treba vino nego joga. I zamisli, to je SASVIM U REDU. Nisi licimer ako izvrištiš partiju,a juče si kupio kristal za smirenje. Licimer si ako se pravis da `loše` emocije u tebi više ne postoje. Ljud si, prestaćeš da osecaš negativne emocije kada umreš.
Pričam malopre sa drugarom, kaze razmišlja šta bi se desilo u njemu kada bi otišao u neku šumu, u potpunu izolaciju. Reko, dragi moj, ništa. Ništa što ne dozvoliš. Sve svoje sa sobom nosis i gde god da si ako ne dozvoliž da stvari uđu u tebe ili izađu napolje, ostaćeš isti. Nema te šume, nema te tehnike, nema tog hrama. Možeš biti svetac u sred kafane dok pijes 10ti pelinkovac, jer svetost nije u delu, nego u svetlosti koja je u tebi, delo dolazi posle. Ona se navežbati ne može, niti prečicom do nje da se dođe. Nema blagoslova ni molitve koja će te oprati, dok god se ne zagledaš u sopstvena govna i kreneš da kopaš po njima. Jeste, smrdi, mož misliti. Hoceš da se čistiš, a nećeš da smrdi i još to prodaješ drugima kao put ka isceljenju.
Drage kolege (ovde pOzivam razne iscelitelje, koučeve, radioničare i one koji to žele da budu), spustite se na zemlju, ogolite svetu i svoju drugu stranu, prestanite da se pravite da je sve magično savršeno, ljudi kojima (navodno) želite da pomognete neće uspeti da dostignu taj nivo na način koji im prodajete, jer to tako prosto ne može. Hvala! <3
Коментари
Постави коментар